Опћински суд у Какњу у склопу примјене Трогодишњег акционог плана имплементације Стратегије за унапређење родне равноправности у правосуђу БиХ посебну пажњу, између осталог, посвећује истицању значајних датума.

Један од нијх јесте 3. септембар када је прије 44 године ступила на снагу Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена.

Позната и под називом Женска конвенција, усвојена је на Генералној скупштини Уједињених нација 18. децембра 1979. године, као први свеобухватни међународно признати документ о правима жена.

На снагу је ступила, као међународни уговор, 3. септембра 1981. године, након што ју је ратификовало двадесет земаља.

Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације над женама је саставни дио Устава Босне и Херцеговине (Анекс И), те се примјењује директно и има приоритет над домаћим законима.

Конвенција пружа основу за остваривање једнакости између жена и мушкараца кроз осигуравање равноправног приступа и једнаких могућности у политичком и јавном животу - укључујући и право гласа и кандидовања за изборе - као и образовања, здравства и запошљавања. Државе потписнице изражавају своју вољу и спремност да предузму све одговарајуће мјере, укључујући законодавне и привремене посебне мјере, тако да жене могу уживати сва своја људска права и слободе.

Конвенција је једини међународни правни акт о људским правима који потврђује репродуктивна права жена и препознаје културу и традицију као утицајне снаге на обликовање родних улога и породичних односа. Такођер, потврђује женска права на стицање, промјену или задржавање држављанства и држављанства њихове дјеце. Државе потписнице се обавезују да предузму одговарајуће мјере против свих облика трговине женама и њихове експлоатације. Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена даје веома широку дефиницију дискриминације засноване по полу и предвиђа обавезу држава потписница да предузму низ мјера за окончање дискриминације жена у свим облицима, укључујући увођење начела равноправности мушкараца и жена у њихов правни систем, укидање свих дискриминаторних закона и усвајање одговарајућег законског оквира забране дискриминације над женама; креирање и јачање судских механизама и других јавних институција; обезбјеђивање потпуне заштите жена од дискриминације, те укидање свих аката и дјела дискиминације од стране другог лица, организације или привредног субјекта.

Земље које су ратификовале или приступиле Конвенцији, правно су дужне имплементирати њене одредбе у пракси.